У свом раду на деконструкцији, хибридизацији и преобликовању слике, Вил Бенедикт [Will Benedict] користи различите медије – од слике до видеа, од цртежа до фотографије и кустоских пројеката – како би осветлио основне елементе репрезентације и начине њеног тумачења и обликовања, и визуелно и концептуално. Хетерогеност композиције и материјала у његовим радовима – које често карактерише истовремено присуство више знаковних нивоа – ствара осећај подвојености. Конкретно, видео-радови овог уметника приказују дигиталне светове који руше кодове и конвенције популарне инфозабаве, као што су музички видео-материјали, Јутјуб туторијали, рекламне и телевизијске разговорне емисије. У видео-раду Степени одвратности [Degrees of Disgust] (2019) – инспирисаном књигом Лажно огледало: размишљања о самозаваравању Џије Толентино о британској манекенки Лили Макменами – храна је у средишту дистопијског наратива, у којем она више није основни елемент за задовољавање примарне потребе, већ је постала именитељ културе булимије и метаболизма, у којој се све конзумира, пробавља и претвара у отпад. Овде једна саобраћајна несрећа, у којој је главни актер достављач хране преко Убера, потпуно губи своју трагичну компоненту, да би постала инсценација, место завођења и дехуманизовани естетски код. Бенедиктов видео, спој различитих жанрова, од трилера до музичких спотова, од филмских трејлера до реклама, преузима основне црте бестселера Џије Толентино: сан и слободу интернета који су се претворили у ноћну мору и колективно отуђење, културу преваре, огорчени израз експлозије јаства и идентитета.