ДАВИДЕ БАЛУЛА
Рођен 1978.
Давиде Балула [Davide Balula] своју разнородну уметничку праксу – која обухвата скулптуру, инсталацију и перформанс, често у директном дијалогу са простором посматрача – обогаћује широким спектром дисциплина: од музике до плеса, од гастрономије до филозофије, од физике до архитектуре. Фасциниран технологијом, телом и органским материјалима – а све их схвата као променљиве организме који се непрекидно развијају – Балула своја дела конципира као елементе који не само да заузимају простор већ модификују и саму његову структуру, стварајући тако досад невиђену фузију човека, рада и околине. Његови перформанси често активирају стварна искуства; посматрачи постају активни учесници и редефинишу сопствену перцепцију времена и простора, као и свој однос са другим појединцима. За 58. Октобарски салон, следећи смернице и идејна упутства генерисане Програмом за обраду природног језика, Давиде Балула даје нови приказ скупа објеката распоређених у изложбеном простору. Пошто се претходно обучи на скуповима података из ранијих радова, које је уметник креирао у прошлости, те списковима предмета, понашања или функција, дигитални програм диктира сопствени протокол који уметник треба да изврши. Чак и препуштен на милост и немилост упутствима машине, човек-уметник и даље има способност да интерпретира исход, набијен субјективним реакцијама и склоностима које су се инфилтрирале у процес: од дигитализованих идеја, поједностављених и унетих у програме, које је само делимично креирао човек, до стварности насељене сложеним стварима и бићима. У легенди за сваки објекат наводи се количина CO2 потребна за његову производњу, што истиче важност нашег суживота са природним појавама и елементима и истовременонаглашава колико је перверзно то што зависимо од технологије да нас научи како да се бавимо животном средином. Балула такође представља перформанс – Зов и песме птица (Орфејева трагедија) [Bird Calls & Songs (The Tragedy of Orpheus)] (2021) – који укључује публику у комуникацију другим, не-људским, језиком: рад се базира на певању којим птице обележавају своју територију, што га повезује са темама идентитета, миграције и мешања, на различите начине представљеним на овој изложби.