Јена Сутела [Jenna Sutela] барата звуковима, речима и живим бићима, својим радовима који имају за циљ истраживање друштвених, материјалних и биолошких феномена, у вези са кодовима и механизмима технологије. Симбиотски, екосистемски однос који људски универзум има са остатком света – органским или синтетичким – основа је промишљања на многим језицима, од продукције публикација до прављења звучних, песничких, перформативних и вајарских радова, који често настају у проширеном, нелинеарном и нецентрализованом колаборативном процесу. Њен приступ, отворен за случајност и стапање, избегава антропоцентризам и геоцентризам, да би уместо тога кренуо у потрагу за ванземаљским и неистраженим димензијама. Средства која користи у свом истраживању могу бити бактерије, вештачка интелигенција, неуронске мреже, као и бескрајне трансформационе могућности језика, који посматра као живи елемент који буја. Аудиовизуелна манифестација пројекта nimiia cétiï (2018), на изложби у Београду, пример је оваквог истраживачког приступа. Уметничино понављање вокализација француског медија из 19. века Елен Смит, која је тврдила да може да комуницира са Марсовцима, заједно са снимцима микроскопа који приказују кретање бактерије Bacillus subtilis, животне форме за коју се сматра да потенцијално може преживети на „Црвеној планети“, постају елементи учења неуронске мреже која ствара нови језик. Комуникација између различитих врста, интеракција кроз удаљене димензије, сарадња биолошких и вештачких ентитета дефинишу алтернативни свет. Поред nimiia cétiï, у Београду је изложен и рад из вајарске серије I Magma (2019), одливак уметничине главе у облику лава лампе. У овом раду, неуронске мреже, психоделија, пареидолија – тј. тенденција да се неки стимулус нетачно перципира као предмет, образац или значење које је познато посматрачу – учествују у стварању „другог“ универзума значења.