Вук Ћосић, који се сматра једним од пионира net.art-а, од раних деведесетих година прошлог века спроводи мултидисциплинарна и иновативна истраживања о језику уметности на интернету и његовим могућим ефектима на савремено друштво и живот. Он се не задржава на поједностављеној претпоставци да мрежа представља практично бескрајан простор слободе изражавања, већ у својим радовима и теоријским размишљањима развија генеративну и критичку идеју чији је циљ да нагласи важност уметничког деловања на мрежи у ширем контексту односа међу појединцима. Тако је комплексност савременог живота, у свим његовим аспектима, у центру хибридне истраге у којој се мрежа – њени хирови и језици, њена универзална доступност и непосредн циркулација – користи, погрешно користи и злоупотребљава као полазна тачка за одлазак у нешто друго, у простор који је и стваран и виртуелан и слојевит значењима. Ћосићеву праксу, истовремено укорењену у садашњост, пројектовану ка будућности и повезану са прошлошћу, карактерише бешавна комбинација свакодневних и уметничких радњи. Ако је, како уметник парадоксално каже, „уметност прошлости била само замена за интернет“, онда то исто наслеђе може постати субјект и објект нових радњи насталих на мрежи и проширених по њој. Та бескрајна игра упућивања на нешто друго (cross references) основа је видео-рада Отпакивање Дишанове кутије [Unboxing Duchamp’s Boite] (2021), у којем је уметник снимљен у чину отварања амбалаже једног издања чувене Кутије у коферу [Boiteen-valise] Марсела Дишана. Ћосић се појављује у симболичном тренутку своје уметничке епифаније, која се догодила током година његовог живота у Београду. Слике прати глас самог уметника који, наизменично на свом и енглеском језику, ствара кратки спој значења који нам говори о идентитету и другости, а истовремено и о универзалном језику генерисаном развојем net.art-а.