Сарадњом која је почета 2017. године, Марија Аврамовић [Marija Avramović] и Сем Твајдејл [Sam Twidale] истражују свет вештачке интелигенције и причања прича у сусрету алгоритама, предмета, мрежа и људске димензије. Често полазећи од већ постојећих књижевних или кинематографских дела, они – преко својих инсталација, слика, видео-записа и анимација – посебну пажњу посвећују новим видовима људских интеракција и осећања. Нарочито својим анимацијама у реалном времену, испитују границу између стварног и вештачког у контексту независних виртуелних универзумa, у којима ликови делују и комуницирају у складу са осећањима и личностима које дефинишу алгоритми и неуронске мреже. Наративни спојеви су, дакле, непредвидиви и стварају светове не мање стварне од онога у коме живимо. Захваљујући софтверу за прављење видео-игрица, Марија Аврамовић и Сем Твајдејл оживљавају сценарије који се одвијају као позоришне импровизације, увек различите и јединствене. Такав је рад Киша кроз сунце [Sunshowers], направљен 2019. године за Центар Барбикан, а који се излаже и у Београду, у оквиру инсталације прилагођене за ову прилику. Анимација која се стално обнавља инспирисана је почетном секвенцом филма Акире Куросаве Снови и прати једног дечака који истражује шуму. Заједно с њим, животиње, духови, биљке и стене постају протагонисти техно-анимистичке визије једног света у којем се границе између људских и не-људских царстава међусобно поништавају; читав један онирични космос који открива паралелност, тако драгу овом дуу уметника, између духовности и вештачке интелигенције.