Жан-Мари Априју [Jean-Marie Appriou] својим скулптурама тежи да изгради ониричне пејзаже настањене људским, биљним и животињским телима, заробљенима у просторним конфигурацијама снажне алегоријске и наративне природе. Ликови се крећу у позоришним представама, лебде између дубоких сећања на неодређену прошлост и неизвесности које доноси будућност, у општој темпоралности, с митским ореолом. Коегзистенција препознатљивих природних форми, иако хибридних и у сталној еволуцији, често неодгонетљивих наративних димензија и алегоријских планова, даје радовима овог уметника слојевитост и могућност више различитих читања. Употреба разних материјала, од стакла до метала, доприноси пластичној дефиницији ових светова, замишљених да буду врата, мостови и прагови за тражење нових димензија, кључеви за друге перцепције видљивог. У радовима на изложби, Метална пена [Ecume Metallique] и Метална пара [Vapeur Metallique] (оба 2018), јасно је представљена идеја о вратима у „други“ простор. Елементи скулптура, попут гротески, подсећају на подводни или подземни свет у коме се различита стања материје – чврсто, течно и гасовито – као и различита природна царства – минерално, биљно и животињско – непрекидно артикулишу у простору. Ове две скулптуре стоје у простору попут два различита склопа стена, кристализована у покретима бића која их настањују, али кроз које, истовремено, пролазе органска и хибридна сила и сила метаморфозе.