Триша Бага [Trisha Baga] у свом раду комбинује различите медије како би истражила теме попут родног идентитета, механике језика и односа између стварног и дигиталног света. Превасходно се бави видеом и перформансом, али експериментише и са скулптуром и инсталацијом, често и с керамиком, а прави и збирке нађених предмета. Њену продукцију генерално карактерише нелинеарност, отвореност, пропусност, интуитивност. У своје радове слободно уграђује материјале и фрагменте из потпун различитих естетских и семантичких универзума, попут телевизијских и филмских слика и језика документарног или кућног видеа. 3Д филм Глас [The Voice] (2017) типичан је пример флуидности и отворене композиције у пракси ове уметнице. У њему се преплићу звукови различитих музичких жанрова и гласови који не долазе с екрана у визуелном низу хетерогених сцена: новинске фотографије; снимање у студију, снимање током породичних излета или једноставних дневних активности; слике које се преклапају; титлови. Рад је у целини артикулисан као простор у којем се његови различити саставни елементи отварају новим могућностима значења. То је поље слободних, спонтаних веза, сличних онима из бајковитих путовања, где се стварност и фикција, сећања и визије спајају у јединствено ткиво стопљено попут магме. Обичне канцеларијске столице које су постављене уз инсталацију и на које се посетилац позива да седне, враћају нас на однос између објекта и субјекта, делују као упади или улази из једне димензије у другу.