Сањани универзум прожет апсурдом, у коме бујају зооморфни ликови, коме су познате наративне структуре фолклорних прича из прошлости, али и најсавременији језички кодови. То је место где живе радови Мата Копсона [Matt Copson], које је уметник замислио као сасвим лични бестијаријум, распрснуту сагу, потенцијално бескрајну, с новим предлозима за ликове и обрасце прича које се стално понављају. Међу њима се истиче лик Ренарда: лисца који, с једне стране, подсећа на архетипове фолклорне традиције која датира још из средњег века, а с друге стране, сваки пут може да се ослободи унапред успостављених механизама и развије нови ток мисли, слика, радњи. Ту динамику углавном изражава ласерским пројекцијама, развијањем претходних анимација, које излагачки простор претварају у позориште, док их уметник више посматра као скулптуре него као видео-радове. Такво изобличавање простора постаје нека врста евокативних и разбијених прича, фрагменти света који се непрекидно мења. Рад Down Boy (2019), изложен на 58. Октобарском салону, пример је оваквог стила изражавања: ласерска пројекција приказује лисца у углу собе, ухваћеног у интеракцији са сопственом рефлектованом сликом, између опречних импулса агресије и привлачности.