Уметничка пракса Аугустаса Серапинаса [Augustas Serapinas] често је обележена интензивном и емпатичком реапропријацијом и реинтерпретацијом места на којима излаже. Он испитује слојевитост прича кроз неку врсту процеса копања, кроз истраживања и сусрете из којих црпи елементе за своје радове. Било да је реч о скривеним и поново откривеним фрескама, првобитним и заборављеним функцијама места, избрисаним причама, изостављеним људима или уништеним и обновљеним материјалима, елементи који чине уметников рад доприносе формирању нових гледишта, нових погледа на слојевит, густ, пропусан, отворени свет. Серапинас често своје истраживање почиње посматрањем града, као што је учинио и у Београду, а затим прелази на детаљније испитивање одређеног места кроз процес идентификације који се креће од општег ка детаљима и укључује појединачне и колективне приче. Његов нови рад, Сабља од ливеног гвожђа [Cast Iron Saber] (2020), резултат је анализе првобитне функције зграде Музеја града Београда, некадашње војне академије. Проналажење архивских снимака који приказују часове мачевања одржаване овде у 20. веку и откривање скривеног магацина пуног радијатора довели су до формализације низа мачева, у које су, као материјал, инкорпорирани радијатори. Тако се различити елементи прошлости спајају и чине нови објекат, сада оживљен и враћен на место којем припада – као да је сама зграда одлучила да се пробуди кроз сећање.