Уметничка продукција Николе Дееа [Nicolas Deshayes] углавном обухвата скулптуре настале разним индустријским процесима и од широког спектра материјала, укључујући ливено гвожђе, керамику и глазирано земљано посуђе. У својим радовима уметник истражује однос између индустријске производње и људског тела, између производних механизама и онога што он сам назива „човекова ковност“. Са становишта форме, његове скулптуре слободно асоцирају на биолошки и ћелијски свет, нејасне зооморфне или биљне конфигурације, истовремено наговештавајући анатомију органских бића и структуру водоводних система. Кад се поставе на јавне површине, Дееове скулптуре постају жива присуства у ткиву града и дефинишу систем који повезује људско тело са инфраструктуром која га окружује. У Београду, уметник представља нови аранжман серије од осам скулптура, првобитно осмишљених као фонтане у Вртовима уживања у парку Батерси у Лондону 2018. Кроз перформанс игре у води, попут глумаца на сцени, Дееови органски и ванземаљски облици постају једно тело и истовремено продужетак велике јавне фонтане испред Музеја Југославије, где су смештени. Осам скулптура – Путо [ Putto], Тоалет [ La Toilette], Копач [ Grubber], Маца у чизмама [ Puss in Boots], Дечак и лабуд [ Boy and Swan], Каколдс Поинт [Cuckold’s Point], Шећерна миља [Sugar Mile] и Трач стубац [Gossip Column] – проширују уметниково истраживање система цеви као елемената сложеног екосистема и метафора вештачких мрежа. Такође реферишу на ренесансну и барокну традицију, на фонтану као јавно добро, место на коме се можете снабдети водом и освежити, намењено путницима и заједници. Чврсти и тврди материјали преносе антитетичке референце на флуидност, мекоћу и податност слободних органских облика сваке појединачне скулптуре, које функционишу истовремено као пролази за неумољиво и циклично протицање воде, која се шири млазевима и потоцима. Различита стања материје тако доприносе изградњи целине у којој сваки елемент делује у складу са другима.