Крећући се између различитих језика, укључујући перформанс, скулптуру, инсталацију, цртеж, колаж, експериментисање са видеом и звуком, Нико Вашелари [Nico Vascellari] ремети успостављени поредак ствари користећи различите супротне силе и енергије. Његово истраживање је прожето алтернативном андерграунд сценом, напаја се популарном културом, фолклором и интензивним односом с природом, те дефинише лични алфабет гестова, знакова, радњи и слика који стално расте и трансформише се, непрекидно балансирајући између личне перспективе и колективног искуства. Из Вашеларијевих пројеката и интервенција зрачи нешто готово шаманско, ритуално, било да оживљавају у изворно уметничким контекстима или продиру у различите просторе. У основи његовог истраживања, у вечитој тежњи да испита дубље нивое појава око нас, често лежи идеја слојевитости, седиментације и ископавања. Вашеларијева серија Гнезда [Nidi] прецизан је израз његовог покушаја да разуме – или боље речено, дешифрује – језик природе. Уметник пажљиво бира гнезда која су пала, тако да их не измешта са првобитне локације, а онда започиње дуг процес сецирања појединих компоненти од којих је изграђено привремено пребивалиште птице. Резултат сецирања, гранчицу по гранчицу, уредно поставља на даску у увек јединственој и непоновљивој структури природних алфабета, резултат размене између уметника и животиње. Гнездо [Nido] које се први пут представља публици у Београду јесте, дакле, сведочанство о модусу операнди који типизира различите аспекте Вашеларијеве праксе, увек фасциниране границама, било да их поставља природа или човек, и жељом да се оне превазиђу. Лиминални потисак у смислу физичког отпора, изложености опасним ситуацијама и губитка контроле, често изражен у уметниковим перформансима, присутан је и у видео-раду Посетите унутрашњост Земље [Visita Interiora Terrae] (2020), који је део Филмског програма. Вашелари евоцира поетске и научне експерименте везане за лик човека који лети, од Леонарда да Винчија и надаље, са референцом на филм – цитирањем уводне сцене Фелинијевог Слатког живота (1960).