Рад Вука Ћука испитује положај појединца у савременом друштву, посебно у односу на нова понашања у данашњем начину живота и промене изазване појавама као што су технолошки напредак, глобализација и конзумеризам. Слободно приступајући различитим медијима: статична и покретна скулптура, инсталација, цртеж и слика, Ћук размишља о одразу интеракције човека с технологијом на нове естетске каноне који из ње произлазе и на слободу уметничког стварања, посматрану као територију могућих утопија и алтернативних визија света. У својој најновијој продукцији, Ћук се фокусира на прикупљање и идентификацију материјала, различитих врста дрангулија из света масовног конзумеризма: мини-роботи, пластичне играчке, вештачко крзно, светиљке и холографске или компјутеризоване направе. Уметник расклапа и поново склапа предмете и механизме у очаравајуће структуре, постајући тако deus ex machina неправилног скупа отуђујућих, изолованих омниворних екосистема. У његовим инсталацијама обитава изврнути зооморфизам, симптом нездраве савремености која мора да се суочи са властитим остацима. Ћукови радови, као што је инсталација ДА ЛИ ЈЕ СВЕ ТО САМО САН? (2021) представљена у Београду, често се постављају као микросветови, екосистеми насељени малим роботима израђеним од нађених предмета, који се крећу унутар затворених и изолованих простора. Чулно и физичко учешће посетилаца игра централну улогу у његовој пракси, чији је циљ да подстакне активну улогу и отвореност ума посматрача према новим перцепцијама уметности и интеракцијама са њом.