Анри Сала [Anri Sala] од деведесетих година прошлог века користи различите медије: видео, фотографију, инсталацију, а однедавно и цртеж и скулптуру. Истражује границе између слике и звука да би генерисао пажљиво састављене временске тренутке који се међусобно преклапају. Новим обликом језика, његов рад се отвара вишеструким перспективама и интерпретацијама, спајајући прошлост, садашњост и будућност. Посебну пажњу посвећује дизајну светла, звука и простора и често своје радове излаже у имерзивним просторима, стимулишући тако наша чула и стварајући везу између тела и архитектуре. Видео Дај ми боје [Dammi i Colori] (2003) приказује промене кроз које јe прошао главни град Албаније након програма урбане обнове, фарбања зграда у живописне боје. Глас тадашњег градоначелника Тиране Едија Раме – који је промовисао пројекат, а и сам је уметник – описује овај процес регенерације који се заснива на идејама наде и утопије. Видео-рад је портрет града који се мења, препуног контраста, ухваћеног између ноћи и дана, са звуковима свакодневног живота на улицама. Тумачећи контрасте стварности из интимне и свакодневне перспективе, рад има велику политичку вредност. Нуди суспендовано посматрање порозног пејзажа који се мења и пропалог друштвеног ткива, али које жели да се обнови.