Прешес Окојомон [Precious Okoyomon] своју уметност изражава посредством скулптуре, перформанса, амбијенталне инсталације и писане поезије; истражује срж места и материјала, катарзично сублимирајући сећања и пориве, испитујући скровита места интиме и индивидуалне и колективне перцепције живота и смрти. Црност, квир идентитет и мигрантско искуство темељи су истраживања са дубоким личним коренима, у којем се непрестано понављају архетипске фигуре сунца, анђела, земље и биљака. У простору њене скулптуре и инсталације, као и у поетском писању, преплићу се историја и природа и генеришу размишљања о прошлости и садашњости, о динамици насиља, ропства и угњетавања и о судбини заједница и појединаца у западном свету. Процеси пропадања, колапса, труљења и уништавања често су повезани са само наизглед антитетичким идејама поновног рођења, отпора и нежности, у поетској мешавини испуњеној сугестијама и одјецима. За 58. Октобарски салон, Прешес Окојомон открива најинтимније аспекте свог истраживања; ствара драгоцени амбијент, неку врсту тајне баште. У том тајанственом простору, који подсећа на сећања из детињства, где биљке и цвеће расту спонтано, посетиоци се позивају да оставе траг неког свог сна, који ће Окојомон, заједно са уметницом и филозофкињом Брахом Етингер [Bracha Ettinger] касније трансформисати у усменој и писаној саги о заједничком сну.