Рад Маргерит Имо [Marguerite Humeau] инсценира велике прелазе у простору и времену, прелазе из животињског у минерално царство и сусрете између личних жеља и природних сила. Уметница истражује могућности комуникације и додира међу тим различитим световима и развија спекулативне наративе у којима оживљавају непознати, невидљиви или изумрли облици. Преисторија и биологија, антропологија и лингвистика, инжењерство и научна фантастика, технологија и митологија, само су неке од референци које се стапају у збуњујући спектакл, препун референци на прошлост, али истовремено дубоко савремен. Њена интердисциплинарна истраживања, која често спроводи у сарадњи са стручњацима и интелектуалцима из различитих области, обезбеђују јој материјал за уметничку праксу која се креће од скулптуре до инсталације, од цртежа до звука. Она користи специфичност и потенцијал сваког медија да би направила радове који преиспитују садашњост, титрају од сећања на прошлост и ишчекивања за будућност. Инсталација представљена у Београду, састављена од звучног рада Клеопатра – А капела [Cleopatra – A Cappella] (2014) и сајт-специфик амбијента Црна мамба [Black Mamba] (2015), симбол је те вишестране истраживачке и уметничке праксе: хипнотички и отровножути пигмент зидова ствара окружење за синтетички глас Клеопатре, васкрсле из прошлости попут футуристичке диве. Неколико грама змијског отрова разређено је у боји која покрива зидове собе, под и таваницу измишљеног и безвременог простора. Место које се у почетку може чинити као пролаз, готово празно, убрзо открива своју насилну, енигматичну и заводљиву природу.