У скулптурама и инсталацијама Елејн Камерон-Вир [Elaine Cameron-Weir], комбинована употреба природних и вештачких елемената ствара динамику супротности и подударања између тактилног, чулног, метафоричног и функционалног. Док је циљ нове употребе нађених предмета, узетих из научне или војне сфере, стварање експерименталне димензије препуне референци на научну фантастику, присуство природних материјала и ентитета (укључујући изворе топлоте, кожу, биљке, песак, шкољке) алудира на алхемијске процесе мутације и регенерације, али и на прелаз између димензије сировог материјала и механичке димензије, саставног дела и система. Древно и савремено, антика и будућност, ритуалност и механицизам се сударају, стварајући досад невиђене реакције. У преплитању тих поларитета, радови ове уметнице добијају једну узнемирујућу и ванземаљску димензију, у несигурној равнотежи између различитих погона. Уз помоћ дугачких наслова – алузија на још недефинисани наратив – два рада изложена у Београду генеришу сложене визуелне подражаје који се преклапају са вишеструким идентитетом материјала.