Преко сложених и нестабилних екосистема у којима сваки елемент одржава међузависан однос са другим, инсталације, амбијенти и вајарски радови Доре Будор [Dora Budor] улазе у дијалог са архитектонском ситуацијом, реагујући на почетне услове и преговарајући о њима. Резултат је сложени скуп уметничких акција које редефинишу карактеристике изложбеног простора, истичући слојеве и присуства који иначе нису јасно видљиви. Откривају се и доводе у први план наизглед секундарни или скривени детаљи, попут прашине која се таложи на стварима, фреквенције звукова с оближњег градилишта, временски услови и историјски претходници. Слично као простор, и време је замишљено и хронолошки и метеоролошки. Искуство темпоралности игра централну улогу у њеном раду, који се у целости представља као средство обележено пропустљивошћу и осетљивошћу на спољашњи свет. Постамент (молски кључ) [Plinth (minor key)] (2021), рад у отвореном простору, конципиран je специфично за Београдски бијенале. Постамент је направљен од семена за птице и других јестивих супстанци, а дизајниран тако да преузима архитектонске особине Музеја Југославије и парка који га окружује, изграђених од комбинације различитих материјала допремљених из свих крајева бивше федерације. Потконструкција скулптуре, у дијалогу и са оближњом скулптуром Птица (1956) Војина Бакића, мења свој изглед током трајања изложбе. Птице које се налазе у парку или га прелећу буквално је прерађују и расејавају градом. Рад преиспитује идеје трајности, очувања и монументалности композицијом случајне кореографије – својеврсне визуелне музике која се базира на променљивости, несталности, деконструкцији и регенерацији.