Простор

Зграда Музеја града Београда подигнута је крајем 19. века, за потребе Нове војне академије. Здање је изграђено у неоренесансном стилу, према пројекту архитекте Димитрија Т. Лека (1863–1914). Први део зграде, према Ресавској и Бирчаниновој улици, подигнут је током 1899. И 1900. године, а други део, ка Немањиној улици, дограђен је након Првог светског рата. Зграда је претрпела знатна оштећења током ратних година 1914. и 1941, потом је била дограђиана и више пута реконструисана, а оштећена је и у бомбардовању снага НАТО 1999. године. Град Београд је преузео објекат за потребе смештаја Музеја града Београда 2007. године.

Уметници: Жан-Мари Априју, Триша Бага, Давиде Балула, Вил Бенедикт, Сесилија Бенголеа, Џејмс Брајдл, Нико Вашелари, Џордан Волфсон, Ненад Гајић, Алекс Да Корте, Сајмон Дени, DIS, Давид Дуар, Камиј Енро, Маргерит Имо, Invernomuto, Алекс Израел, Елејн Камерон-Вир, Мелике Кара, Надежда Кирћански, Џош Клајн, Клаудија Конт, Оливер Ларић, Хана Ливи, Хана Милетић, Ебеко Муслимова, Катја Новицкова, Прешес Окојомон, Вонг Пинг, Соња Радаковић, Џон Рафман, Аугустас Серапинас, Емили Меj Смит, Данијел Стигман Мањране, Дајмонд Стингли, Јена Сутела, Нора Турато, Сања Ћопић, Вук Ћосић, Цао Феј, Дејвид Хорвиц, Клара Хознедлова, Бојан Шарчевић

Испред садашњег Музеја Југославије, иначе првог нарученог, наменски пројектованог и изграђеног музејског објекта у Београду, који је обухватао зграду Музеја и централно постављену каскадну фонтану, одмах су пројектоване и зелене површине са дрворедима и приступним стазама по ободу. Музејски комплекс је од оснивања 1962. године мењао примарне улоге и делимично свој изглед, али је пејзажно уређење пространог парка, посебно оно изведено према пројекту арх. Марије Јовин и арх. Бранислава Јовина 1978, од изузетног значаја за приступну визуру овом комплексу. Околни зелени масив са листопадним дрвећем сађеним бочно, и четинарима иза објекта, чини да дрвеће у свако годишње доба формира тамне зелене кулисе око објекта и у први план истиче белину фасаде.

Уметници: Дора Будор, Никола Дее, Гуан Сјао, Пјер Уиг, Макс Хупер Шнајдер.

Објекат Дома штампе у Београду подигнут је у периоду од 1958. до 1961. године. По свом урбанистичком положају и ликовности представља најзначајнији послератни допринос уобличењу Трга републике и заокружује ансамбл репрезентативних градских палата са којима чини визуелно и естетско јединство. Обликован је у духу савремене архитектуре и у време грађења је представљао новину у области моделовања пословних објеката код нас. Слободно третирана основа омогућила је формирање функционалног унутрашњег склопа, у којем су смештени различити културни и пословни садржаји. Дом штампе у Београду има статус културног добра. Од самог отварања, у њему је смештен и Културни центар Београда. У оквиру Центра функционишу четири галеријска простора и биоскоп.

Уметници: Марија Аврамовић и Сем Твајдејл, Алекс Да Корте, Мат Копсон, Џон Рафман, Игор Симић, Вук Ћук, Тан Хусеин Кларк

Дворана Културног центра Београда (ДКЦ) је оригинално пројектована као нон-стоп дуплекс биоскоп, претеча данашњих синеплекса. Потребна конструкција за дуплекс биоскоп јесте изведена, али друга сала никада није изграђена. Биоскоп ДКЦБ је отворен 1963. године и од тада ради без прекида као биоскоп доброг и ауторског филма, бројних домаћих и међународних филмских циклуса и фестивала. Одељак Филмски програм обухвата избор и старих филмова и нових остварења који се односе на личну сферу аутопортрета и колективну сферу историјске приче и нуде мета-нарацију покретних слика на ивици једног света који се стално мења, са ритуалима иницијације, илузијама и отрежњењима, сећањем заборављеним током времена и нагоном за обновом.

Уметници: Нико Вашелари, Сипријен Гајар, Џереми Делер и Сесилија Бенголеа, Сесил Б. Еванс, Марк Леки, Анри Сала, Игор Симић, Маријана Симнет, Колин Снеп са Мауром Хертигом

Тржни центар „Трг републике“, познатији као „Стакленац“, налази се на Платоу др Зорана Ђинђића у самом центру Београда. „Стакленац“ је подигнут као замена за металне киоске, а поводом реконструкције и улепшавања градског центра за самит Покрета несврстаних 1989. године. Упркос многим урбанистичким плановима реконструкције, „Стакленац“ као привремени објекат опстаје већ тридесет година.

Уметник. Алекс Израел

Шездесетих година прошлог века, услед наглог развоја саобраћаја у градовима бивше Југославије долази до развоја нове урбанистичке поддисциплине – подземног урбанизма. Градски саобраћај и његова денивелација постају једна од значајних тема којом се баве генерални урбанистички планови. У то време у најужем центру Београда пројектују се и убрзано изводе четири подземна пролаза, са намером да се олакша кретање пре свега пешака. Подземни пролази изграђени у центру града на Теразијама били су не само пешачке стазе већ и нова форма јавних простора у којима се смештају и други садржаји попут продаје и угоститељства.

Инвеститор свих радова на подземним пролазима у Београду била је Дирекција за изградњу и реконструкцију града Београда. Пројекат за први подземни пролаз „Теразије“ који повезује Булевар Револуције (данас Булевар краља Александра) и Теразије израдио је Архитектонско урбанистички атеље „Пројект“ из Београда, а потписује га архитекта Живко Марковић. Пројекат је завршен у августу 1966. године, a изградња је трајала годину дана.

Уметник: Сипријен Гајар

Једини специјализован програм културе и уметности на овим просторима, РТС 3 селекцијом врхунских садржаја домаће и стране продукције дефинише актуелне токове у стваралаштву светске музичке, визуелне, балетске, филмске, дигиталне уметности. Императив да РТС 3 у околностима у којима критеријуме диктира неизвесна свакодневица, гледаоцима понуди брижљиво профилисан програм из културе, непрекидни је изазов који имплементира и отпор осредњости и шунду.

Уметник: Алекс Да Корте

Радио Београд је најстарији електронски медиј на Балкану. Зграда Радио Београда, која је изграђена 1933. године према пројекту архитекте Богдана Несторовића, излази на пет улица и има статус заштићеног споменика културе. Радио Београд у овом тренутку емитује осам програма. Међу њима је Радио Београду 2 увек припадало посебно место. То је једини радио програм у целини посвећен култури и уметности на широком медијском простору од Беча до Атине и од Рима до Букурешта. Радио Београд 2 је једини програм који већ шездесет година сваког радног дана емитује поезију у интерпретацији аутора и документарну репортажу, дебатне разговоре, најквалитетнију традиционалну и савремену музику. Најчувеније емисије овог програма и гласови његових најбољих новинара стоје као знакови поред пута у колективном памћењу слушалаца и поуздани оријентири у историји српске радиофоније. У оквиру редакције Радио Београда 2 ради и Драмски програм, вишеструко награђивани сегмент Радио Београда на великим међународним фестивалима радиофонске уметности.

Уметник: Тан Хусеин Кларк

Изложба Сањари одвија се и у другим београдским просторима – на улицама и мостовима, на зидовима и у пасажима – инфилтрира се у јавни простор и генерише размену са ониричким ткивом града, чији је урбани идентитет дубоко обележен кратким спојевима између утопије и стварности. Због своје богате историје и претрпљених утицаја и по изгледу и по архитектури, Београд је град вишестраног идентитета, а управо стога и веома инспиративан за уметничке интервенције и представљање уметничких дела у јавном простору.

Уметници: Давиде Балула, Алекс Да Корте, Александра Домановић, Invernomuto