Миграција форми између различитих регистара, као што су природа, уметност и архитектура, у центру jе мултимедијске праксе уметника Данијела Стигмана Мањранеа [Daniel Steegmann Mangrane]. Његови радови, који обухватају филмове, цртеже, скулптуре, амбијенталне и звучне инсталације, дефинишу пејзаже у којима се непрестано преиспитују границе: између органских и вештачких материјала, између човека и животне средине, између субјекта и објекта, природе и културе. Сваки елемент његових композиција замишљен је као део екосистема, у међузависном односу са контекстом и његовим компонентама. Имерзивност многих његових радова има за циљ довођење посматрача у однос онтолошког континуитета са простором рада и остатком света. Пример овог истраживачког пута може се наћи у раду представљеном на 58. Октобарском салону, Сан који сања сан [A Dream Dreaming a Dream] (2020), који се састоји од континуирано самогенеришуће онлајн анимације у којој један пантер лута тропском шумом. Сан животиње сваки пут поприма различите облике, непрестано се зауставља и започиње, пун је нејасне и нетачне перцепције из стања полусна, између нових ониричких слика и поновљених буђења. Сан који сања сан комбинује различите облике знања, од домородачке мудрости, до односа са животињама и биљкама и духовним ентитетима шуме, од слика и сензација снова, све до механике вештачке интелигенције, дефинишући тако нове начине повезивања са стварним и виртуелним светом и светом снова.