У уметничкој пракси Тана Хусеина Кларка [Than Hussein Clark] укрштају се улоге ликовног уметника, дизајнера, режисера, сценаристе и сценографа. Његови радови се не могу сврстати у само једну од ових категорија; пре би се могло рећи да бришу границе међу њима и редефинишу саму њихову природу. Не ради се ту о генеричкој идеји интердисциплинарности, коју он сматра неолибералним концептом, већ пре о идеји хибридизације, контаминације и прекомерне идентификације. У својим пројектима Кларк наглашава продуктивне вредности датог рада, било да је то филм или скулптура, дводимензионални рад или инсталација. Референце на историју уметности, поезију, филм или књижевност оживљавају његово истраживање, дајући му дубину и отварајући могућност много различитих читања. Тако његови радови могу да формулишу нове наративе кроз процес апропријације која превазилази формуле историзације и усмерава се на културне међупросторе и интимне споредне приче из прошлости. За 58. Октобарски салон уметник истражује колапс између фикције и стварности и између снова и будног живота у садашњости. Први део пројекта, У алфабетским вртовима [In Alphabetical Gardens] (2021), јесте аудио драма од шеснаест епизода, у продукцији The Director’s Theatre Writer’s Theatre, инспирисана романом Сузан Сонтаг Доброчинитељ из 1963. године, у којем главни јунак, Хиполит, живи према диктату своје ониричке активности, спајајући и мешајући будна стања и стања сна, машту и стварност. У Кларковој реинтерпретацији наратива Сузан Сонтаг, радња романа пресељена је из Париза у Београд и колажирана је са другим нађеним текстовима у маниру серије Фатагага Макса Ернста. Други део пројекта, Мали плакати с афоризмима (А-Х) [Aphorism Lobby Cards (A-H)], састоји се од низа плаката – инспирисаних Ернстовом серијом, графиком новинских наслова и дадаистичком поезијом, са текстом Кларкове аудио драме – који ће бити постављени на прозоре Музеја града Београда.