Емили Меј Смит [Emily Mae Smith] у свом раду комбинује референце на уметничке правце из прошлости – симболизам, сецесију, надреализам и поп арт – са потпуно савременом осетљивошћу, на коју утичу језичка средства дигиталне и компјутерске графике. У деликатној равнотежи између аналогног, мануелног и традиционалног аспекта уљаног сликарства, с једне стране, и референце на прецизност дигиталних слика и графичког дизајна с друге, њени радови преносе један потпуно лични визуелни универзум, настањен лексиком знакова и симбола којима доминира уметничин аватар, антропоморфизована метла. Охрабрујући и узнемирујући лик стално мења облик и улогу да би пренео размишљања о разним савременим темама, од питања рода до сексуалности, од капитализма до насиља. Овај елемент – и конкретно и имагинарно – јесте и симптом и протагонист визионарске реинтерпретације стварности. Радови ове уметнице замишљени су као отвори на сноликим световима, скоро као прозори који нам омогућавају да завиримо у удаљене пејзаже и поставке познате у историји уметности, у мешању светова и имагинација који се спајају у потпуно нови иконографски апарат. Серија радова на папиру, направљених специјално за 58. Октобарски салон, представља синтезу сталних тема у продукцији ове уметнице, одражава разноликост њене тематике и еклектичност њених извора инспирције.