Хана Ливи [Hannah Levy] ради с по текстури неспојивим материјалима попут силикона и метала, да би направила тактилне скулптуре које изазивају чулно искуство. Она не фетишизира синтетичке супстанце, већ наглашава постојећу сензуалност која се крије у модерном дизајну. Силикон сличан месу превучен је преко глатког, никлованог челика или одливен у пуне, органске форме које несигурно почивају на металним арматурама. Њене референце су широког опсега, често антропоморфне, стерилне и еротске, забавне и узнемирујуће. Размера препознатљивих, свакодневних предмета често је доведена до апсурда, а кулминира у необичним конфигурацијама које су изгубиле своју оригиналну функционалност. Духовитост рада коси се с латентном анксиозношћу, па скулптуре постају објекти који су истовремено заводљиви и одбојни. Радови Хане Ливи, често реализовани у анемичним палетама беж, бледозелене, прозрачно беле и прљаворозе, поткопавају концепт „формирања укуса“ и начине на које наша дизајнирана окружења одражавају веће системе вредности. Свака компонента је потенцијални објекат који треба конзумирати, у изопаченом метаболичком циклусу који доводи у питање саму природу конзумирања – и биолошку и културну. Та парадоксална комбинација материјала види се на примеру њених радова представљених на 58. Октобарском салону, што се посебно односи на бисер, робу која се везује за богатство, иако се масовно производи. Инсталација Хане Ливи постављена је око видеа који приказује дугачке природне нокте који масирају меснату унутрашњост џиновских острига, и извлачe бисере, један по један, из њихових меких трбуха. Публика за ово скоро порнографско претраживање јесте скуп премалих лежаљки пресвучених мрежастим силиконом испрекиданим бисерима, по нереализованом дизајну покојне француске дизајнерке Шарлот Перијан. Хладни блистави бисери израњају из меканих меснатих утроба острига, тврди дугачки нокти расту из нежних руку, а меки силикон држи се за полиране модернистичке челичне костуре. Ту је непрекидна линија хладне тврдоће која се трља о меко месо, неспојивост текстура, као разливање у надреалистичком сну.