Надежда Кирћански се изражава углавном цртежом и инсталацијом и истражује контраст између различитих социополитичких стварности и друштвеног, емоционалног, интелектуалног и материјалног живота млађе генерације у Србији. Истраживање простора, било јавног или приватног, омогућава јој да осветли контрадикције, кратке спојеве, системе кондиционирања или угњетавања, који се на први поглед не могу препознати. Њен приступ покреће интензивну причу, личну и колективну, фокусирану на стварност у којој живи. Амбијентална инсталација Надежде Кирћански ништа спец 1.0 [not much 1.0] (2018), предложена за 58. Октобарски салон, пример је њеног истраживања. Овај рад, постављен као једноставна болничка чекаоница са обојеним зидовима и модуларним седиштима, увећава осећај мучног ишчекивања, терета неиспуњених очекивања, кретања између обећања подршке која тренутни политички систем не испуњава и немогућности младих да делују и реагују. Кад анализира материјални, политички и друштвени контекст своје земље, Надежда Кирћански у овом раду предлаже размишљање

о сну као нади, утопији, могућности промене која почиње углавном кад постанемо свесни како ствари стоје.